Najbolji saveti nutricioniste za zdravu ishranu

Najbolji saveti nutricioniste za zdravu ishranu

Najbolji savet koji nutricionista može da vam da je: razmišljajte dok jedete, kad jedete, koliko jedete i šta jedete. U savremenom svetu je i više nego očigledan porast trenda gojaznosti među stanovništvom, jer se ne razmišlja dovoljno. Zanemaruju se posledice, minimiziraju uzroci, a rezultat je epidemija gojaznih. Osobe koje menjaju rđave navike treba da razmišljaju i nauče kako pravilno da se hrane, a ne da dijetu gledaju kao neku obavezu koju ne vole i koje će se rešiti kad istekne dan D.

Otvorite oči, nemojte samo mehanički da jedete, razmišljajte!

Drugi dobar savet koji svaki nutricionista treba da vam kaže je: ciljevi moraju biti realni. Šta vam vredi da sanjate nemoguće, samo ćete serazočarati. Ljudi vole da maštaju. Istina je da mašta može svašta, ali najbolje je odrasti na vreme. Realnost je ekstremno surova. Ne treba da nasedate na priče koje zvuče nemoguće.

Ako vam drugarica ili koleginica kaže da je našla super dijetu ili čaj ili šejk i skinula x kg, nemojte da zbog toga steknete pogrešnu predstavu da je nešto moguće samo ako dovoljno jako to želite. Svi smo mi priča za sebe, pa u svome cilju – pođite upravo od sebe.

Treći dobar savet koji nutricionista mora da objasni je: kada znate realne ciljeve koje možete postići, onda neka vam i metode dolaska do ciljeva budu realne. Neodgovorno je prema zdravlju bilo koga od nas da bilo ko, pa i nutricionista reklamira preparate za koje zna da ne deluju. Novac nije ni najgori ni najbolji razlog zašto se to čini, ali se ipak čini. Ne verujte u bajke. Proverite sve što možete da proverite, kritički gledajte na sve!

Ako vam je nešto sumnjivo, iako vas, recimo, reklama ubeđuje da je neki preparat najbolji za mršavljenje, ne uzimajte sve zdravo za gotovo, istražujte i proveravajte sve. Preparate proizvođači izrađuju radi ostvarivanja zarade, jer preparati koštaju nerealno mnogo, a pitanje je da li uopšte deluju.

Četvrti savet koji dobar nutricionista treba da kaže je: nema brzine kod mršavljenja, jer sve što je jako brzo, to nije zdravo. Ako ste na dijeti, gledajte da ona nikada ne ide ispod vašeg bazalnog metabolizma. Najbolji način je da pored ishrane uvedete fizičku aktivnost, a zdrav gubitak je oko 1-1,5 kg nedeljno, max 6-8 kg mesečno. Brzo mršavljenje znači brzo vraćanje kilograma. Brze dijete su loše dijete, to je činjenica.

Poznat je primer kada posle neke neuspešne brze dijete počnu kilogrami brzo da se vraćaju. To je jo-jo efekat. Ne hvatajte zalet u brzini mršavljenja jer trčite u provaliju! Bolje je mršaviti polako, a sigurno.

Peti savet nutricioniste za zdravo mršavljenje je: Neka vam ishrana budeuravnotežena, oko 45% iz složenih ugljenih hidrata, 25% iz proteina i 30% iz zdravih masnoća (trudite se da što više bude iz ove grupe). Imajte pet obroka, znači tri glavna: doručak, ručak i večera plus dve užine između njih.

„Manje a češće“ je uvek bolji recept za ishranu od onog: „kad stignem, pa obilno„. Manji obroci ubrzavaju metabolizam, pa ćete brže sagorevati kalorije koje unesete. Obilni obroci opterećuju ograne za varenje i nose veliki rizik od prejedanja, jer se tokom gladovanja pojačava apetit. Metabolizam se uporava, pa i skidanje kilograma postaje samo mrtvo slovo na papiru.

Šesti i poslednji savet nutricioniste je: kada ste naučili pravilno da se hranite i da se rekreirate, ne vraćajte se starim lošim navikama. Održavajte težinu pravilnim odnosom unosa i potrošnje energije. Vodite aktivan život i kvalitet života će vam biti trajno bolji, a stare navike samo sećanje na nešto loše što ste uspeli da pobedite.

O zdravom životu je dosta već rečeno ali ne treba samo to znati, već i živeti.Sport i rekreacija su kao nikada ranije potrebni svima nama, jer su oni način da se spasimo i od stresa, a koliko su važni za skidanje kilograma, to je očigledno. Ako mislite da je teško, setite se prvog saveta, a onda ćete verovatno imati više motiva da pobedite sebe. To je najslađa pobeda. Tekst preuzet sa nadijeti